Iz­mje­na­ma Za­ko­na o po­re­zu na ne­po­kret­no­sti, iako uvi­je­nim u oblan­de po­tre­be raz­vo­ja tu­ri­zma, gra­đe­vi­nar­stva i po­ljo­pri­vre­de, oči­gled­na je na­mje­ra pred­la­ga­ča za­ko­na da se ne­ra­ci­o­nal­na po­tro­šnja lo­kal­nih sa­mo­u­pra­va iz pret­hod­nog pe­ri­o­da pre­ba­ci na te­ret gra­đa­na, ocje­na je advo­ka­ta Pre­dra­ga Mu­go­še.
Iz­mje­na­ma je pred­vi­đe­no da se sa tri do pet od­sto od tr­ži­šne vri­jed­no­sti opo­re­zu­je ze­mlji­šte ko­je se ne ob­ra­đu­je. Kva­drat zemlji­šta na sje­ve­ru Cr­ne Go­re kre­će se od jed­nog do tri eura po kva­dra­tu, dok pre­ma ne­zva­nič­nim po­da­ci­ma jav­ni iz­vr­ši­te­lji ze­mlji­šte u Pod­go­ri­ci i Da­ni­lov­gra­du pro­cje­nju­ju naj­ma­nje de­set eura za kva­drat. To zna­či da će vlasnici čija zemlja nije obrađena plaćati značajno veći porez u odnosu na subvencije. Pred­lo­gom agro­bu­dže­ta za ovu go­di­nu pred­vi­đe­ne su sub­ven­ci­je za ra­tar­ske kul­tu­re ko­je se ga­je za mer­kan­til­nu pro­iz­vod­nju do 160 eura po hek­ta­ru, a za krm­no bi­lje do 150 u go­di­ni sje­tve i 100 eura u na­red­ne če­ti­ri go­di­ne.
– Eks­trem­no po­ve­ća­va­nje po­re­skih sto­pa na ne­po­kret­no­sti u zad­njih ne­ko­li­ko go­di­na uka­zu­je na ogro­man de­fi­cit u bu­dže­ti­ma op­šti­na. Po­re­ske sto­pe na ne­po­kret­no­sti u ra­spo­nu od tri do pet od­sto tr­ži­šne vri­jed­no­sti, ko­je su već pro­pi­sa­ne za ne­ke vr­ste ne­po­kret­no­sti, a za ne­ke se uvo­de pred­lo­že­nim iz­mje­na­ma, pred­sta­vlja­ju ne­do­zvo­ljen i ne­ra­zu­man atak na ne­ka osnov­na ljud­ska pra­va i slo­bo­de, pro­pi­sa­ne na­šim Usta­vom, na pra­vo svo­ji­ne, pred­u­zet­ni­štva, pra­vo na rad, po­ro­dič­ni ži­vot itd. – na­veo je Mu­go­ša na svom por­ta­lu NVO Audi­to­ri­jum.
Pre­ma ri­je­či­ma Mu­go­še, po­rez na imo­vi­nu u vi­si­ni od tri do pet od­sto, na pri­mjer, na ne­iz­gra­đe­no gra­đe­vin­sko ze­mlji­šte, u su­šti­ni pred­sta­vlja atak na mir­no uži­va­nje imo­vi­ne.
– Tom sto­pom lju­di­ma se uki­da pra­vo da svo­ju imo­vi­nu ko­ri­ste na ra­ci­o­na­lan na­čin, po­stu­pa­ju­ći isto­vre­me­no ob­zir­no i pre­ma op­šti­ni i pre­ma tu­đim in­te­re­si­ma (dru­štve­na funk­ci­ja svo­ji­ne). Isti je slu­čaj i sa opo­re­zi­va­njem po­ljo­pri­vred­nog ze­mlji­šta. U zad­njih pet­na­e­stak go­di­na po­re­zi na po­ljo­pri­vred­no ze­mlji­šte uve­ća­ni su dra­stič­no ti­me što je iz­mi­je­njen na­čin utvr­đi­va­nja osno­vi­ce, ko­ja se do 2001. utvr­đi­va­la na osno­vu go­di­šnjeg ka­ta­star­skog pri­ho­da od tog ze­mlji­šta, a od ta­da na osno­vu tr­ži­šne vri­jed­no­sti. Skok po­re­ske oba­ve­ze po osno­vu na­či­na utvr­đi­va­nja osno­vi­ce ni­je mno­go ubla­žen ko­rek­ci­jom po­re­ske sto­pe ta­ko da je do­šlo do sle­de­će, pa­ra­dok­sal­ne, si­tu­a­ci­je: iz­nos po­re­za na po­ljo­pri­vred­no ze­mlji­šte, i to ono ko­je se ob­ra­đu­je, po hek­ta­ru, ve­ći je od iz­no­sa sub­ven­ci­je za po­ljo­pri­vred­nu pro­iz­vod­nju, ta­ko­đe po hek­ta­ru. Ovom po­dat­ku ni­je po­tre­ban ni­ka­kav do­dat­ni ko­men­tar – na­veo je Mu­go­ša.
Pro­iz­vo­đač i vla­snik Eko­plan­ta Želj­ko Vi­da­ko­vić is­ta­kao je da je Mi­ni­star­stvo po­ljo­pri­vre­de, na či­jem je če­lu Pe­tar Iva­no­vić, tre­ba­lo po hit­nom po­stup­ku da iz­mi­je­ni Za­kon o po­ljo­pri­vred­nom ze­mlji­štu, ko­ji da­ti­ra još iz vre­me­na SFRJ, uko­li­ko je že­lje­lo da sa­ču­va po­ljo­pri­vred­no ze­mlji­šte i una­pri­je­di nje­go­vo ko­ri­šće­nje.
– Mi smo vje­ro­vat­no je­di­na ze­mlja biv­še Ju­go­sla­vi­je ko­ja ni­je ino­vi­ra­la taj za­kon, dok je ovih da­na u Hr­vat­skoj ak­tu­el­no dru­go ino­vi­ra­nje tog za­ko­na ko­ji je ra­ni­je osa­vre­me­njen po evrop­skom mo­de­lu. Mo­gli smo, kao što dru­ge za­ko­ne pre­pi­su­je­mo, a ne upo­do­blja­va­mo na­šim po­tre­ba­ma, da ino­vi­ra­mo i taj za­kon. Mi­ni­star Iva­no­vić je pri­stu­pio iz­mje­ni jed­nog za­ko­na, od­no­sno po­ve­ća­nju po­re­za, na­vod­no na ze­mlji­šte ko­je se ne ob­ra­đu­je, pa je pred­lo­žio da to bu­de pre­ko dva hek­ta­ra, pri­tom ne pre­ci­zi­ra­ju­ći ni da li ta dva hek­ta­ra mo­gu da bu­du u cje­li­ni ili mo­gu da bu­du zbir ma­njih par­ce­la – re­kao je Vi­da­ko­vić.
On je is­ta­kao da je u za­ko­nu mno­go to­ga ne­ja­sno, pa će u bu­duć­no­sti tu­ma­če­nje za­ko­na za­vi­si­ti od do­bre vo­lje, ka­ko mi­ni­star­stva, ta­ko i lju­di na te­re­nu, što je, sma­tra, pod­lo­žno ma­hi­na­ci­ja­ma. Vi­da­ko­vić je ka­zao da par­ci­jal­ne iz­mje­ne po­je­di­nih čla­no­va za­ko­na ne mo­gu do­ni­je­ti ni­šta do­bro jer će se na­sta­vi­ti sa usit­nja­va­njem po­ljo­pri­vred­nog ze­mlji­šta.
– Kod nas se ze­mlji­šte, za raz­li­ku od evrop­ske prak­se, na­sle­đu­je kao i grad­sko-gra­đe­vin­sko i di­je­li na vi­še dje­lo­va, shod­no bro­ju na­sled­ni­ka, ta­ko da mi iz go­di­ne u go­di­nu gu­bi­mo ob­ra­di­vo ze­mlji­šte ko­jeg Cr­na Go­ra ima ma­lo, jer dvi­je tre­ći­ne po­ljo­pri­vred­nog ze­mlji­šta či­ne pa­šnja­ci po vi­so­kim pla­ni­na­ma ili ka­me­nja­ri­ma oko Pod­go­ri­ce ko­je je go­to­vo ne­mo­gu­će ob­ra­di­ti – re­kao je on.
J.V.


Par­ce­li­za­ci­jom se gu­bi 30 od­sto ze­mlji­šta

Usit­nja­va­njem ze­mlji­šta, po­seb­no u Zet­sko-bje­lo­pa­vić­koj rav­ni­ci, ili u do­li­ni Li­ma, po mi­šlje­nju Vi­da­ko­vi­ća, po­sta­je ne­mo­gu­će ba­vlje­nje ra­tar­stvom, a pi­ta­nje je i ko­li­ko se mo­že ba­vi­ti i vo­ćar­stvom na ma­lim par­ce­la­ma da bi to bi­lo is­pla­ti­vo.
– Od­la­ga­njem iz­mje­na tog za­ko­na, si­gu­ran sam vr­lo pro­mi­šlje­nim ka­ko bi se sa što ma­nje ba­ri­je­ra po­ljo­pri­vred­no ze­mlji­šte pre­tva­ra­lo u grad­sko-gra­đe­vin­sko i pro­da­va­lo stran­ci­ma, ve­li­ka je vje­ro­vat­no­ća da će­mo zbog ne­do­ma­ćin­skog od­no­sa ko­ji do­la­zi iz vr­ha dr­ža­ve, od­no­sno re­sor­nog mi­ni­star­stva, osta­ti bez po­ljo­pri­vred­nog ze­mlji­šta – re­kao je on.
Vi­da­ko­vić je is­ta­kao da bi, uko­li­ko bi ne­ko htio da ukrup­ni ze­mlji­šte mo­rao da pla­ti po­rez, što je non­sens, dok u ure­đe­nim ze­mlja­ma sa­mo je­dan na­sled­nik mo­že da na­sli­je­di ze­mlju. Sa dru­ge stra­ne, ka­ko je po­ja­snio, u Cr­noj Go­ri par­ce­li­za­ci­jom se gu­bi u pro­sje­ku oko 30 od­sto ze­mlji­šta.